No­vac od pro­da­je atrak­tiv­nog ze­mlji­šta na Ma­lje­vi­ku ru­ko­vod­stvo Op­šti­ne Bar is­ko­ri­sti­lo je da po­mog­ne Pr­voj ban­ci Cr­ne Go­re, či­ji je ve­ćin­ski ak­ci­o­nar pre­mi­je­rov brat Aco Đu­ka­no­vić, jer je u to vri­je­me ima­la ozbilj­ne pro­ble­me sa li­kvid­no­šću. Iako je in­ve­sti­ci­ja na Ma­lje­vi­ku tre­ba­lo da bu­de jed­na od vo­de­ćih na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju, naj­ve­ću ko­rist od to­ga ima­la je ban­ka ko­ja pri­pa­da po­ro­di­ci Đu­ka­no­vić.
Fir­ma So­nu­ba Mon­te­ne­gro je 2007. go­di­ne ku­pi­la za 33 mi­li­o­na eura 20 hek­ta­ra ze­mlji­šta u Ma­lje­vi­ku i na­ja­vi­la in­ve­sti­ci­ju od 300 mi­li­o­na eura ra­di iz­grad­nje tu­ri­stič­kog kom­plek­sa. Pre­ko 11 mi­li­o­na eura od te pro­da­je, od­lu­kom ta­da­šnjeg pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Žar­ka Pa­vi­će­vi­ća (DPS), za­vr­ši­lo je ta­ko što ga je Op­šti­na de­po­no­va­la na ra­čun Pr­ve ban­ke, či­ji su ak­ci­o­na­ri ta­da bi­li i pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić i nje­go­va se­stra Ana Đu­ka­no­vić.
Li­kvid­nost Pr­ve ban­ke, ko­ja je u to vri­je­me bi­la ve­o­ma ugro­že­na, spa­sa­va­na je nov­cem broj­nih dr­žav­nih or­ga­na, agen­ci­ja i usta­no­va, a pre­ma na­la­zu re­vi­zo­ra, Op­šti­na Bar je bi­la vo­de­ći de­po­nent od dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja. Na­i­me, u do­ku­men­tu re­vi­zor­ske ku­će „Praj­svo­ter­ha­us Ku­pers” uka­zu­je se da je Op­šti­na Bar 2008. go­di­ne (go­di­nu na­kon pro­da­je) ima­la pre­ko 11 mi­li­o­na eura de­po­zi­ta u Pr­voj ban­ci Cr­ne Go­re, od­no­sno 5,2 od­sto svih de­po­zi­ta. Dru­gi de­po­nen­ti bi­li su Agen­ci­ja za te­le­ko­mu­ni­ka­ci­je, Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja, Re­pu­blič­ki fond PIO, Fond za raz­voj, Bar­ska plo­vid­ba AD i dru­gi.
Pre­ma mi­šlje­nju še­fa klu­ba od­bor­ni­ka DF-a u bar­skom par­la­men­tu De­ja­na Đu­ro­vi­ća, iz­grad­nja na Ma­lje­vi­ku je tre­ba­lo da bu­de jed­na od naj­ve­ćih, ako ne i naj­ve­ća in­ve­sti­ci­ja u Op­šti­ni Bar. Đu­ro­vić ka­že da je u po­čet­ku sve išlo do­brim to­kom, te da je na ten­de­ru po­stig­nu­ta vr­lo do­bra ci­je­na za on­da­šnje pri­li­ke (iz da­na­šnje per­spek­ti­ve i od­lič­na) od 165 eura po kva­dra­tu, ta­ko da je na ra­čun op­šti­ne upla­će­no 33.518.560 eura. Me­đu­tim, ka­ko is­ti­če, na ko­ji na­čin su po­tro­še­ne te pa­re, sa­svim je dru­go pi­ta­nje.
– U vri­je­me ka­da su vr­še­ne upla­te ra­ta za po­me­nu­to ze­mlji­šte fir­ma So­nu­ba Mon­te­ne­gro mi­je­nja vla­sni­ka i no­vi vla­snik po­sta­je Mer­ku­ri grup iz Mo­skve (na či­jem saj­tu se mo­že vi­dje­ti da se ra­di o vr­lo ozbilj­noj po­slov­noj gru­pa­ci­ji i za mno­go ja­če po­slov­ne pri­li­ke ka­kve su u Ru­si­ji, a da ne go­vo­ri­mo o Cr­noj Go­ri). Upla­te za ko­mu­nal­no i in­fra­struk­tur­no opre­ma­nje iz­vr­še­ne su u vi­si­ni od 11.852.318 eura. Op­šti­na Bar na ra­čun po­re­za na po­me­nu­tu ne­po­kret­nost sva­ke go­di­ne in­ka­si­ra 52.000 eura, a tu je i 50 od­sto od 147.000 eura ko­je So­nu­ba Mon­te­ne­gro upla­ću­je JP Mor­sko do­bro, što za ovih po­sled­njih osam go­di­na iz­no­si mi­li­on eura. Pro­stom ma­te­ma­ti­kom do­la­zi­mo do ci­fre od 46.370.878 eura. Ovo je fak­tič­ko sta­nje – sma­tra Đu­ro­vić.
Ta­da, pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, na sce­nu stu­pa­ju ban­ke, me­đu ko­ji­ma i Pr­va ban­ka Cr­ne Go­re, jer za­hva­lju­ju­ći od­lu­ci ta­da­šnjeg pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Bar Žar­ka Pa­vi­će­vi­ća (DPS), no­vac od pro­da­je Ma­lje­vi­ka de­po­nu­je se u ban­ke.
– Po­li­tič­ka i eko­nom­ska lu­dost je da op­šti­na ži­vi od ka­ma­te na oro­če­na sred­stva u ban­ka­ma, a vje­ro­vat­no je po to­me i je­din­stve­na u svi­je­tu. Na na­ša in­si­sti­ra­nja da sa­zna­mo da li su po­vra­će­na sred­stva sa ka­ma­ta­ma iz ba­na­ka, do­bi­ja­li smo vr­lo štu­re i ne­u­vjer­lji­ve od­go­vo­re pred­stav­ni­ka vla­sti – ob­ja­šnja­va Đu­ro­vić.
Na­vo­di da je in­ve­sti­tor na Ma­lje­vi­ku vr­lo ozbi­ljan i re­no­mi­ran, ali da zbog ne­ra­zu­mi­je­va­nja vla­sti ne mo­že da kre­ne u re­a­li­za­ci­ju pro­jek­ta. Đu­ro­vić na­vo­di da je pr­vo­bit­ni plan za Ma­lje­vik pod­ra­zu­mi­je­vao iz­gra­đe­nost oko 250 hi­lja­da kva­dra­ta bru­to po­vr­ši­ne.
– Isti­ni za vo­lju, lju­di od stru­ke i po­zna­va­o­ci ur­ba­ni­stič­kih pri­li­ka i ta­da su skre­ta­li pa­žnju da sa­vre­me­ni uslo­vi ne pre­po­ru­ču­ju ova­ko ve­li­ku iz­gra­đe­nost. Na­kon no­vo­na­sta­le fi­nan­sij­ske si­tu­a­ci­je u svi­je­tu, kao i zbog že­lje po­ten­ci­jal­nih ku­pa­ca ko­ji za­sta­re­li stam­be­ni mo­del iz­grad­nje ne pre­fe­ri­ra­ju, So­nu­ba Mon­te­ne­gro pod­no­si za­htjev Op­šti­ni Bar za iz­mje­nu i do­pu­nu DUP-a Ma­lje­vik da iz­gra­đe­nost sma­nji na oko 130 hi­lja­da. Ta­da­šnja vla­da­ju­ća struk­tu­ra Op­šti­ne Bar ne že­le­ći da ra­zu­mi­je po­tre­be in­ve­sti­to­ra, po­kre­će sud­ski spor ko­ji je još ak­tu­e­lan, o na­pla­ti dru­gog di­je­la za ko­mu­nal­nu in­fra­struk­tu­ru i prak­tič­no na taj na­čin blo­ki­ra po­če­tak re­a­li­za­ci­je po­me­nu­te in­ve­sti­ci­je – pro­ci­je­nio je Đu­ro­vić.
Po­ja­snio je da u pro­te­klom pe­ri­o­du Mer­ku­ri grup, či­ji no­vi pro­je­kat ra­di jed­na od naj­re­pre­zen­ta­tiv­ni­jih ku­ća u svi­je­tu, pro­jek­tant­ska ku­ća Fo­ster iz Austri­je, pred­la­že iz­grad­nju luk­su­znog ho­te­la sa pet zvje­zdi­ca i pe­de­set luk­su­znih vi­la.
Đu­ro­vić na­gla­ša­va da op­štin­ska bi­ro­kra­ti­ja, kao i mno­go pu­ta do­sad ka­da je u pi­ta­nju plan­ska do­ku­men­ta­ci­ja, po­sao od­la­že i ra­di tra­lja­vo, pa je oprav­da­na sum­nja da ne­ko iz vr­ha blo­ki­ra za­vr­še­tak ovog po­sla.
– Na­kon što je na­po­kon do­ni­je­ta od­lu­ka o iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma DUP-a po za­htje­vu in­ve­sti­to­ra, i jav­ne ras­pra­ve ko­ja je usli­je­di­la na­kon to­ga, a po ne­zva­nič­nim sa­zna­nji­ma i do­bi­je­noj sa­gla­sno­sti mi­ni­star­stva, plan ni­ka­ko da do­đe na dnev­ni red Skup­šti­ne op­šti­ne Bar. Ne že­lim da vje­ru­jem da su i ka­dro­vi iz cr­no­gor­ske vla­sti zva­ni „mi­ster pro­cen­ti” ima­li udje­la u oči­gled­noj op­struk­ci­ji sve­ga ovo­ga, ali se bo­jim da će epi­log po­ka­za­ti oprav­da­nost tih sum­nji – na­veo je Đu­ro­vić.
Ka­ko sma­tra, sa­mo „eko­nom­ski ma­đi­o­ni­ča­ri” uspi­je­va­ju da za­du­že Op­šti­nu Bar pre­ko 30.000.000 eura, a sa­ma upla­ta za Ma­lje­vik je iz­no­si­la pre­ko 47.000.000 eura, uz sve pro­da­je i tran­sak­ci­je op­štin­ske ze­mlje u vri­je­me fi­nan­sij­skog bu­ma.
– Ne­struč­nost i ne­an­ga­žo­va­nost op­štin­skih struk­tu­ra u Agen­ci­ji za in­ve­sti­ci­je i ur­ba­ni­zam do­ve­la je do ozbilj­nih pro­ble­ma ka­da su u pi­ta­nju in­ve­sti­ci­je u ci­je­loj op­šti­ni, a od ko­jih je Ma­lje­vik da­le­ko naj­ve­ća – za­klju­čio je Đu­ro­vić.M.V.


Enorm­na šte­ta za op­štin­ski bu­džet

Ka­ko ka­že De­jan Đu­ro­vić, gra­đa­ni Su­to­mo­ra na sa­mo da su ošte­će­ni zbog to­ga što ipak ni­je iz­gra­đe­na in­fra­struk­tu­ra, već i zbog to­ga što je Su­to­mo­re mo­glo do­bi­ti na tu­ri­stič­kom rej­tin­gu iz­grad­njom kom­plek­sa na Ma­lje­vi­ku jer bi to obez­bi­je­di­lo do­la­zak bo­ga­tih go­sti­ju. Sma­tra da tre­ba ima­ti u vi­du da su za iz­grad­nju pred­vi­đe­ne luk­su­zne vi­le od pre­ko 1.000 kva­dra­ta, te da to pod­ra­zu­mi­je­va imuć­nu kli­jen­te­lu.
– An­ga­žo­va­nje do­ma­ćih gra­đe­vin­skih fir­mi i do­mi­cil­ne rad­ne sna­ge ra­znih pro­fi­la, na šta su se oba­ve­za­li kup­ci, tre­ba­lo bi da bu­de raz­log vi­še za što br­že rje­ša­va­nje ovog pro­ble­ma i po­če­tak iz­grad­nje. Po­rez na pro­met ovih ne­po­kret­no­sti bi bio enorm­no ve­lik, a ka­sni­je i po­rez na te sa­me ne­po­kret­no­sti bio bi bar 20 pu­ta ve­ći na go­di­šnjem ni­vou u od­no­su na sa­da­šnji iz­nos. Su­to­mo­re i gra­đa­ni Su­to­mo­ra, a sa­mim tim i gra­đa­ni op­šti­ne Bar, blo­ki­ra­njem ove in­ve­sti­ci­je pre­tr­pje­li su ne­sa­gle­di­vu šte­tu. Da gra­đa­ni Su­to­mo­ra ne­ma­ju ni­je­dan raz­log da tra­že svo­ju op­šti­nu osim pro­ćer­da­nih pa­ra od Ma­lje­vi­ka (a zna­mo da ima­ju mno­go) ta­kav za­htjev mo­ra se sma­tra­ti pot­pu­no oprav­da­nim i u toj ini­ci­ja­ti­vi ih po­dr­ža­vam – na­vo­di Đu­ro­vić.